субота, 03. новембар 2012.

O PROJEKTU

Dečja etnološka učionica – Muzej narodnog neimarstva i tradicionalnog seoskog života – "Šumadijsko dvorište"


Tokom prethodne dve godine uspeli smo da putujući Srbijom otkupimo, rastavimo, prenesemo i opet postavimo 6 objekata: koš za kukuruz, mlekar, jednoprostorni vajat, vajat sa tremom, magazu i vodenicu. Ostaje da se otkupe i izgrade još ambar, kačara, hlebna furuna i glavna kuća polubrvnara.

  Izgled dvorišta - Septembar 2012

 



Пројекат Шумадијско двориште указује на потребу да се традиционалне вредности народне културе прикажу на једном месту и на тај начин сачувају од даљег пропадања које неминовно следује са развојем становања у сеоској средини.

 

Situacioni plan

Organizacija dvorišta


Dvorište je organizovano na stariji način karakterističan za brdski tip sela u Šumadiji. Odlikuje ga glavna kuća u sredini dvorišta, sa pratećim zgradama oko nje, koje obrazuju kućište. Kuća i dvorište zajedno sačinjavaju kućište, dok se oko njega nalazi okućnica. Osim kuće, stambeni objekti tradicionalnog kućišta su vajati i raznovrsni ekonomski objekti – mlekar, ambar, koš, magaza, kačara.

 

TIP I KONSTRUKCIJA OBJEKATA


1.  Glavna kuća – polubrvnara.

Tradicionalni tip kuće šumadijske oblasti je polubrvnara. Predstvlja kuću višeg standarda koja je zamenila brvnaru. Polubrvnara je cela građena na drvenim temeljačama. Grede temeljače su postavljene jednom polovinom samo na niz kamenova dok su drugom polovinom na zidovima podruma. Druga bitna osobina polubrvnare je kombinovani sistem gradnje: brvnarski sistem i sistem bondruka. Brvnarski sistem označava vezu između horizontalno slaganih drvenih talpi. Bondručni sistem označava drvenu skeletnu gradnju ispunjenu prepletom i blatnim malterom, često okrečeno belom bojom.

Krov na četiri vode pokriven ćeramidom je karakteristika je tipične polubrvnare.

Najčešća i najjednostavnija struktura polubrvnare je dvodelna. Ona je dobijena podelom osnove na dva dela: “kuću” i sobu, pri čemu je soba povezana sa spoljnom sredinom preko “kuće” koja ima dvoje naspramnih vrata. Prozori su sa drvenim rešetkama. Podovi u “kući” su od zemlje dok su u sobi od daske. Tavanica u “kući” je obično otvorena, dok je u sobi od šašovca. Otvoreno ognjište je na sredini “kuće”. Ako postoji poluotvoreno ognjište ono je pomereno uz zid prema sobi. Na sredini pregradnog zida nalazi se otvor za loženje zidane peći u sobi. Dolapi su horizontalni ili ugaoni, negde se nalazi i naćvar. “Kuća” je uglavnom prilagođena seoskim potrebama. Osim niske drvene klupe, tradicionalne sofre i tronoški, u “kući” nema drugog mobilijara. Soba je bolje opremljena: klupa sa naslonom, dugački sto, krevet, orman, kupovni nameštaj od seoskih majstora stolara. Soba se greje zemljanom peći ili kupovnim gusanim pećima.

  Primer polubrvnare - selo Lazac


2. Vajati

Stambenu namenu imaju i vajati, ili kako se često zovu zgrade. Obično se kaže da vajata na kućištu ima koliko i oženjenih članova porodične zadruge. Građeni su od drveta, kao jednoprostorne kućice kvadratne osnove i četvoroslivnog krova, sa zemljanim podom i plafonom od šašovca. Nemaju drugih otvora sem vrata. Prozori na njima su novija pojava. U najimućnijih porodica, vajati su građeni sa tremom. U njima se spava i čuva odeća. Devojke na razboju tkaju svoju devojačku spremu.

  Vajat iz sela Vlaška

Vajat rekonstruisan u dvorištu

 

Vajat sa tremom - seloDragolj

 

 Rekonstrukcija vajata sa tremom

 

 Završen krov

 


3. Mlekar

Prava ženska zgrada je svakako mlekar, kao ekonomski objekat za preradu mleka i čuvanje belog mrsa. Sirenje mleka i skupljanje kajmaka je ženski posao, poveren ženi po tome zvanoj planinka ili mlekarica. Njoj je zadruga kao najodgovorijoj i najurednijoj ženi u porodici poveravala rad oko belog mrsa, što se smatralo prestižnim poslom koji joj je podizao ugled u porodici. Mlekar je drvena zgradica istovetna vajatu od koje se razlikuje po otvoru za ventilaciju od profilisanih daščica ili pletenog pruća, kao i policom za sudove po čemu se zna njegova namena u okviru zgrada na kućištu.

 Mlekar - selo Moravci

Mlekar - rekonstruisan u dvorištu


4. Ambar

Ambar se prepoznaje po tome što je troslivnog krova sa ispuštenom strehom iznad zabata na kojem je ulaz u ovu, drvenu zgradicu sa presecima za razne žitarice u zrnu (pšenica, zob, ječam).

Ambar - selo Dragolj


5. Koš za kukuruz, Salaš

U odnosu na ambar, podignut je više od zemlje, na kamene ili zidane stubiće. Njegova namena za skladištenje, sušenje i čuvanje kukuruza u klipu uslovila je i način građenja u izduženoj drvenoj konstrukciji sa prepletom od pruća, a u novije vreme od rezanih letvica.

 Koš za kukuruz - sagrađen u dvorištu

6. Magaza

Magaza je pravougaone osnove, građena od drveta, sa vratima na podužnoj strani. Obično je sa presecima za žito, ali može biti i bez njih kada služi kao ostava za namirnice, pre svega za voće koje je u ovom kraju proizvođeno u većim količinama, zbog čega je malo odignuta od tla – na kamenim tumbasima – iz razloga ventilacije.

 Magaza u selu vukićevica

Magaza - rekonstrukcija u dvorištu


7. Kačara

Obično je drvena, ali ih ima i kamenom zidanih. Ona je jednoprostorna zgrada bez tavanice, sa zemljanim podom. Gotovo svaka kuća u Srbiji imala je rakiju, pa je skoro obavezan deo zadružnog domaćinstva bila zgrada za smeštaj kaca za kominu, burad sa pićem i po mogućstvu kazanom za pečenje rakije. Šljiva i proizvodi od nje bili su u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka značajan trgovački artikal, pa je šljiva gajena u većem obimu. S toga kačare spadaju među najveće prateće zgrade, prepoznatljive po velikim dvokrilnim vratima, i na naspramnoj strani manjim vratima za izbacivanje komine.

 Kačara - selo Brđani


8. Хлебна пећ – фуруна.

Служила је углавном за припрему хлеба у вечим количинама, као и за припрему меса и рибе. Биће изграђена на дрвеним стубовима са тросливним кровом од ћерамиде. Испред фуруне ће бити остављен наткривен простор за стајање који штити од падавина.

Skica furune


9. Bunar

Drveni santrač bunara će biti izgrađen od drvenih talpi na uglovima povezanih sistemom "na ćert", sa dvoslivnim krovom od šindre.

 Skica bunara


10. Velike i male vratnice

Velike vratnice su četvoroslivnog krova i služile su za ulaz zaprežnih kola, dok su male vratnice dvoslivnog krova i namenjene članovima domaćinstva i gostima.

 Male vratnice - skica

Izgrađene male vratnice

Velike vratnice - stara fotografija

Rekonstruisane velike vratnice


11. Tradicionalne ograde

U toku je izgradnja tri različita tipa tradicionalnih ograda:

-         Visoka ograda od pletera – jasenovo pruće upleteno između bagremovih stubića
-         Plot od upletenog prošća – tesane bagremove daske pri vrhu opletene prućem
-         Tesana taraba – tesane daske pribijene ekserima za vodoravne baskije

 Ograda od pletera

Plot od prošća

Tesana taraba

12. Vodenica


Radni deo vodenice je građen od brvana, sa jednim mlinskim kamenom, dok je vodeničareva soba od čatme. Predstavlja vredan spomenik tradicionalnih tehničkih znanja. Biće u funkciji mlevenja žitarica i kukuruza radi dobijanja kvalitetnog tradicionalnog brašna.

 Vodenica - okolina Topole

Rekonstrukcija vodenice u dvorištu

 

 

ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТА 

 

ОПШТИ ЦИЉЕВИ 

  • Унапређивање туристичке понуде Србије. Промоција позитивног имиџа Србије. 
  • Промоција историјског и културног наслеђа области.
  • Проширење и унапређење културне туристичке понуде Града Београда.
  • Повезивање културног и туристичког простора једне територије. 
  • Подстицање развоја посебних облика одрживог туризма, нарочито сеоског и руралног туризма.
  • Развој и унапређење дечјег, породичног и омладинског туризма.
  • Подстицање развоја излетничког и културно-историјског туризма (у складу са стратегијом одрживог развоја Општине Барајево).
  • Очување културног наслеђа које подржавају ресорна министарства Републике Србије, републичке институције, локалне самоуправе и страни донатори.
  • Заштита, рестаурација, конзервација, одржавање и презентација репрезентативних објеката народног градитељства уз поштовање природног окружења.
  • Афирмација вредности које представљају трајна културна добра.
  • Активирање аутентичних простора и ревитализација давнашњих знања и вештина. 
  • Сарадња са универзитетима, школама, стручним удружењима и другим организацијама у земљи и иностранству која се баве сличним циљевима. 

 

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТА

 

  • Организовање креативних етно школа као посебног вида дечјег и породичног туризма.
  • Организација Етно-базара - сеоских рукотворина и сеоске културне баштине.
  • Развој годишње туристичке манифестације – локалног туристичког догађаја.
  • Неговање народне традиције кроз практичан рад – етно радионице, и показну теоријску наставу - етно учионице.
  • Сарадња са образовним установама и организацијама и удружењима младих. Формирање летње школе етнологије.
  • Упознавање студената архитектонских, етнолошких и туризмолошких студија са развојем сеоске куће и помоћних стамбених и привредних зграда у сеоској средини. Стечена знања омогућиће студентима разумевање конструктивних склопова, детаља и ентеријера сеоског домаћинства у Шумадији XIX века са карактеристичним употребним предметима.
  • Организовање летњих школа у циљу демонстрације материјалне и духовне културе шумадијског краја.
  • Укључивање деце у процес активног учења преко реалних демонстрација традиционалних занатских вештина. Израда старих предмета и етно-сувенира.
  • Унапређивање знања путем организованих игара и квизова за школску децу као основну циљну групу овог пројекта, а везано за активно учење о животу традиционалној породици и сеоској заједници ових крајева.
  • Очување и оживљавање старих заната. Промоција и очување традиционалних техника израде одевних и употребних предмета, ентеријера и екстеријера фолклорне архитектуре. Ангажовање локалних едукатора. Приказивање процеса рада старих занатлија.
  • Одржавање прикладних представа које деци на сликовит начин предочавају некадашњи живот на селу. Сарадња са етнографским музејом и осталим сродним институцијама.

 

 ВРЕДНОСТ ПРОЈЕКТА


Традиционални материјалнa и нематеријална културa шумадијског краја биће обрађена у оквиру следећих целина: сеоска архитектура, обрада земље, исхрана, стари занати, сеоска народна ношња и обичаји.

На основу изнете анализе могу се предочити следеће вредности планираног пројекта:

1.Образовна вредност – заснована на документарној вредности представљене целине.
2.Туристичка вредност.
3. Културна и етнографска вредност.
4.Симболичка вредност – значајна за идентитет групе људи одређене традиције.
5.Амбијентална вредност – значење групе објеката у структури целине или подручја.
6.Изворна вредност – заснована на верности положаја и смештаја у простору.
7.Вредност оригинала. Заснована на аутентичности.
8.Историјска вредност.
9.Грађевинска вредност.
10.Научна вредност.

 

БУДУЋИ ИЗГЛЕД И РАЗВОЈ  

 

Према будућем пројекту предвиђено је да се овај комплекс прошири и уреди као шест целина:

1. Шумадијскo двориште (старо сеоско домаћинство са карактеристичним објектима – зградамa за становање и рад).

2.   Радионица старих заната.

3.  Етнолошка учионица.

4. Музеј насељавања. Приказаће првобитне облике становања и примитивна станишта (земунице, сибаре, колибе). Потребно је купити додатно земљиште за ову целину.

5. Еколошки део – обухватио би расадник аутохтоног цвећа, биља и растиња, малу фарму домаћих животиња и традиционалне кошнице плетаре.

        6. Дечје игралиште.

 

  УСКЛАЂЕНОСТ ПРОЈЕКТА СА МЕЂУНАРОДНИМ ПОВЕЉАМА:



-МЕЂУНАРОДНА ПОВЕЉА О КОНЗЕРВАЦИЈИ И РЕСТАУРАЦИЈИ СПОМЕНИКА И СПОМЕНИЧКИХ ЦЕЛИНА (Venecija 1964. )

-ПОВЕЉА О КОНЗЕРВАЦИЈИ ДОБАРА ОД КУЛТУРНИХ ВРЕДНОСТИ Charter For The Conservation Of Places Of Cultural Heritage Value, ICOMOS New Zealand, 1992



- БУРА ПОВЕЉА - Burra charter, The Australia ICOMOS charter for the conservation of places of cultural significance, Burra, 1999.



-ПРИНЦИПИ АНАЛИЗЕ КОНЗЕРВАЦИЈЕ И СТРУКТУРАЛНЕ РЕСТАУРАЦИЈЕ АРХИТЕКТОНСКОГ НАСЛЕЂА -Principles for the analysis, conservation and structural restoracion of architectural hertige, ICOMOS, Zimbabwe, 2003. 

- ПОВЕЉА О НАРОДНОМ ГРАДИТЕЉСКОМ НАСЛЕЂУ, Мексико, ICOMOS, 1999.г.

 

 

УСКЛАЂЕНОСТ ПРОЈЕКТА СА RAZVOJNIM STRATEGIJAMA REPUBLIKE SRBIJE:


Посебна вредност овог пројекта огледа се у усклађености са следећим ширим пројектима и стратегијама одобреним од званичних институција републике Србије:

Стратегија развоја туризма Републике Србије;

Стратегија одрживог развоја општине Барајево;

Подршка очувању и унапређењу старих заната у Републици Србији и др.

 

Пројекат је усклађен са међународним пројектом "Одрживи туризам у функцији руралног развоја", који финансирају FAO, UNWTO, UNICEF и UNDP.


..."Jedina održiva putanja čovečanstva je obnavljanje i oplemenjivanje tradicionalnog života društva..."
dr. Roberts J. Rosenthal, professor of Philosophy, Hannover College

 

 

Аутори


Аутор идејног пројекта: Немања Мирковић, удружење ЗАПИС  из Барајева. dr.nemanja@gmail.com

Стручни консултанти: Естела Радоњић-Живков, етнолог. Божидар Крстановић , етнолог. Републички завод за заштиту споменика културе.

ZAHVALNOST

 


Velikom broju ljudi, koji su pomogli da ova ideja postane realna, želim da iskažem posebnu zahalnost:

-  Mojim roditeljima Coletu i Jovanu. Za njihovo beskonačno strpljenje i podršku.

- Mojoj suprugi Ani, i našoj deci Konstantinu i Milici. Za njihovu ljubav.

- Najboljem tradicionalnom majstoru i učitelju, Radojici Gosiću – Belom, iz Boždarevca.

- Etnolozima Božidaru Krstanoviću i Esteli Radonjić-Živkov.

- Peri iz Topole i njegovim sinovima.

- Komšijama i svim našim prijateljima.

FOTO GALERIJA

 

 Kosta ispred vajata

 

U selu

 

Prijatelji

 

  Konstantin u dvorištu


Milica


Milica 2


Poseta komšijama

Hranjenje životinja


Na mostiću


 Na tremu


Mali pomagač